Pasulj ( Phaseolus vulgaris )
NARODNI NAZIVI: pasulj, grah, beli grah, grav, laški bob, pažulj, fažol, fazoli, pršon, basulj, počanj, pašuljak, pletenac i grag.
OPIS BILJKE: Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice bobova (mahunarki, Fabaceae). Poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropi se prvi put spominje 1542. Pasulj spada u povrće visoke biološke vrednosti. Kod nas se gaji u ogromnim količinama u raznim varijetetima jer je dosta korišćen u ishrani. U lekovite svrhe koriste se zrele mahune, koje se primenjuju suve, a u ponekim slučajevima i sveže. Takođe i zrela zrna pasulja imaju lekovita svojstva. Lekoviti su i cvetovi, koje beremo u junu, a posebno se koriste i cvetne stabljike kao i stabljike mladih mahuna. U lekovite svrhe uzimamo mahune svih uzgajanih sorti, ali je ipak najbolje uzeti one koje nisu rasle ni na previše vlažnoj, ni napresuvoj zemlji. Ljuska pasulja sadrži materiju sličnu insulinu, smanjuje količinu šećera u krvi i mokraći.
LEKOVITA SVOJSTVA: U pasulju ima arginina, koji je gvanidin alfa aminovalerijanske kiseline. Arginin deluje slično sintalinu, jednom sintetičnom antidijabetskom sredstvu čije je dejstvo slično dejstvu insulina, ali je slabije, sporije i dugotrajnije. Ima još i tirozina, triptofana, leucina, holina, alantoina, trigonelina, asparagina, kalijuma, kremene i fosforne kiseline, vitamina C, monoamino-masnih kiselina i hemiceluloze koja hidrolizom daje galaktozu, arabinozu i malo fruktoze. U nedozrelim mahunama ima inozitola, zbog čega mahune jačaju srce (srčani analeptik) i regulišu promet kalcijuma. U 1 kg mladih mahuna ima oko 0,35 mg nikla i 0,05 mg kobalta.
LEKOVITOST PASULJA: Pasulj ima primenu u lečenju niza bolesti, u koje spadaju i dijabetes (smanjuje propisanu dozu insulina), vodena bolest, reuma, giht, bolesti srca, bubrega, upala bubrega posle šarlaha, difterije i tifusa, kamen i pesak u bubrezima i bešici. Rastvara i odvodi mokraćnu kiselinu, koristi se protiv bolova u trbušnoj duplji, lišajeva, zagnojenih zanoktica, oteklih delova tela, naročito dojke. Smanjenje šećera je klinički i eksprimentalno dokazano.
master biolog Milica Nikolić
